Шта се дешава када православни верници бркају трезвоумље Православне цркве и психологију

Архимандрит Софроније

Архимандрит Софроније Сахаров – изреке о психологији

Појачана љубав према психологији код људи страшна је ствар. Психологија помаже онима који живе на западу, али је страшно када православни изучавају психологију и потом је бркају са трезвоумљем које нам даје Црква. Морамо подривати љубав православних хришћана према психологији, јер је психолошка методологија изван православног предања и она истовремено одражава менталитет западног човека.

Читав Запад је био под утицајем светог Августина. Августинова теорија је у одређеној мери психолошка – бави се Богом на психолошки начин. Данас у Грчкој постоји све приметније и веће посезање за психологијом, због чега се Августин у толикој мери изучава. Августин је светац, али се многа његова дела све више користе у себичне сврхе.

Постоји велика разлика између православног и западног предања.

Психологија је прилагођена западном предању тако да се умногоме разликује од православља.

Жао ми је оних духовника који тврде да духовни живот није довољан, и да је психологија такође неопходна.

Психологија користи другачију антропологију. Она је у мањој или већој мери јеретичка. Опасна је. Лоше је што је духовници употребљавају. У одређеној мери она помаже онима који немају искуства у разумевању других људи, али она уистину наноси штету. Духовни живот има психолошке последице, као што се може видети код православних и Латина. Међутим, психолошке појединости нису обавезно и духовне.

Психологија и духовни живот имају различите полазне основе, њихова антропологија је другачија. Међутим, ми не можемо да не поменемо психологију, који углавном помаже људима који су атеисти и не желе да се користе исихастичким предањем Цркве. Она је лек за људе који су далеко од Бога живога, а који преживљавају велику агонију. Психологију је потребно употребљавати мудро и разборито. Лекови могу бити од помоћи телу које је претрпело тешку трауму услед различитих проблема, али лек долази обновљењем човека по милости Божијој. Душевне ране лече се молитвом.

Став да је све психолошко и духовно,и све духовно и психолошко јесте једна смртоносна замка. Веома је опасно да психолошке проблеме људи посматрамо као духовна стања. Такав став је хула на Бога. Управо је потребно да чинимо супротно од тога, то јест, морамо направити разлику између духовног  и психичког живота.

10

Свих ових година које смо провели у манастиру овде у Енглеској, никада нисам срео никога ко је било кога излечио психоанализом, иако је она веома развијена у западном друштву. Међутим, да будемо поштени, неуролози и лекари који дају лекове пацијентима далеко су скромнији од психоаналитичара, и помажу људима да постигну уравнотежен живот у друштву. Они помажу и онима у Цркви, када имају проблеме неуролошке природе из различитих разлога.

Запажања психологије у погледу људских бића значајне су зато што нам објашњавају да иза способности рационалног мишљења стоји нешто још дубље. Психолошка анализа је, међутим, инфантилна у поређењу са учењем Отаца Цркве. Иако су запажања психологије значајна, терапијски метод који она нуди је грозан. Психоанализа не лечи човека, већ га још више збуњује.

Човек не би требало да себе „шпијунира“, већ да има дубоко покајање.

Постоји разлика између психологије и живота у Христу. Психологија покушава да избави човека од комплекса кривице, док кроз живот у Христу ми доживљавамо тугу, бол због тога што смо далеко од Бога, и не престајемо са покајањем све док се ова туга се преобрази.

Закључак:
Свештеник који је студирао психологију 1980-их година прошлог века прочитао је претходну објаву и заједнички смо одабрали горе наведене .Док смо разговарали на ову тему изнео је неколико интересантних запажања: „Психологија данас, више нема звезду водиљу, нема ништа изван себе у шта ће се угледати као на модел. Она је заљубљена у себе. Шта год човека задовољава, дозвољено му је да то и уради. Она је стекла етику културе у којој постоји. „

Отац Григорије, Грчка Архиепископија митрополије Денверске, Скит Св. Арсенија, „Архимандрит Отац Софроније о психологији“

Преузето из књиге „Познајем једнога човека у Христу“, од аутора Митрополита Нафпактоског Јеротeја, у издању, манастира Рођења Пресвете Богородице, из 2015.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s