МОЛИТВА ДАРУЈЕ МИР

HWjP81Молитва дарује мир

Архимандрит Андреј (Конанос)

Како је тешко да се концентрисати се и помолити се Богу! Лакше је причати, лакше је осудити, са лакоћом разговарамо, пријатно нам је када причамо о нечему добром, али је веома тешко савладати ум и душу, и ући дубоко у себе, зауставити разговоре – и осетити Бога и његов додир са душом. То и јесте молитвa – додирути Бога, побећи од својих мисли, и заронити дубље – како стоји написано на неким таблама за ресторане – позади имамо врт.

Унутар нас постоји врт, молитвено пространство, место где престајеш да мислиш како си висок, згодан, јеси ли у браку, да ли имаш новца – улазиш унутар тог места у коме не постоје мисли и где не дејствује ум, већ душа, то јест, улазиш дубоко у себе. Ако уђемо у то место, тада за нас више неће бити никаквих проблема. Па чак да се тешко разболимо од рака, ако се помолимо и уђему у свој врт, схватићемо: „Немам рак. Рак се налази у нечем другом: у мом телу, рукама, ногама, јетри, али ја се као душа у часу молитве повлачим, одлазим негде другде. И мене више не занима ни рак ни болест, ни смрти, и ја осећам Божије присуство – присуство Бога Који је живот, светлост, здравље, љубав. “

– Молитва – она није фантазија, већ контакт са Богом, који у нашем срцу живи.

Свети људи то јако осећају. На пример, када се свети Нектарије Егински молио, пошто је био гладан, и није имао шта да поједе, када су покуцали на врата његова да му донесу храну јер већ три дана није ништа окусио, он куцање није чуо. А зашто? Зато што се налазио у врту своје душе.

Он је био у врту и ништа није осећао, али ми нисмо као он. Ми се молимо и онда идемо свештенику и кажемо му:

– Јао, моје дете! Шта ће бити са њим, хоће ли се икада оженити? Још се није оженио! Мој син нема посла! Муж ми је болестан!

Тако рећи ми смо прошли кроз молитву, али наша брига је и даље са нама. Молимо се, али највећим делом и даље смо фрустрирани, нервозни, тупи, изнервирани, хистерични, псујемо и свађамо се, и то након молитве. Како се то објашњава? То је веома чудно – одлазимо у храм на молитву – и уместо да се умиримо, остаје напетост.

Питање јесмо ли се заиста молили Можда се ми у ствари не молимо? Можда смо само изговарали неккаве речи без разумевања, као папагаји?

А онда неко узвикне: „Оче наш, Који си на небесима! Да се свети име Твоје … „- и убрзо ти каже:

– Осећам се тако усамљеним!

А само што је изговорио, „Оче наш“, то јест, „Оче мој, Боже мој.“ Међутим, нас се то уопште не дотиче, као кад пада киша ми држимо кишобран, а киша се куда било слива са њега. Не можеш говорити: „Оче наш“ – и одмах након тога да кажеш: „Осећам се усамљеним, бескорисним, нико ме не воли!“ Дакле, твоја душа није дотакла Бога, још ниси крочио у врт, и даље стојиш напољу, плуташ по површини, у мислима, у помислима су, у безумљу.

Ми нисмо наше мисли. Можемо полудети од сопствених мисли, значи неки од вас легну у 12, одгледавши све филмове и ТВ серије, турске и грчке – и тек на крају се умориш и кажеш „Идем у кревет “ , А з ашто се ви смејете? Можда ви не гледате такве ствар ина ТВ? Истина је, неки људи превише гледају телевизију. И онда одеш у кревет у 12 часова, а заспиш у 1:30.

– А зашто никако не можеш да заспиш?

Рекла ми је:

– Не могу, размишљам.

– О чему размишљаш?

– О тме шта ћу да урадим, о будућности деце, о послу, здрављу, о томе шта ће сутра са нама бити!

– Чему све то? -питао сам је.

– То су све мисли, помисли.

– И покажи ми, где су те мисли? Можда су овде или тамо? Не, не постоје нигде. Оне су у вашем уму, односно, то су ваше фантазије.

Молитва жели да стави тачку на мисли. А маштање нас тера да патимо.

Молитва – она није фантазија, већ контакт са Богом, који живи у нашем срцу. Свето Писмо каже: у Њему живимо и у Њему се крећемо и бивствујемо (Дела апостолска. 17, 28). Крећемо, живимо и дишемо у Богу. Бог је овде. На који начин је Он овде – то не знам, али Он је ту, а ми смо у Њему и Он у нама – Његова љубав, топлина, благослов, милост.Он је свуда: у твојој соби, спаваћој, у кухињи, у дворишту, на улици, метроу – где год да одеш, свуда осећаш да је Бог са тобом.

Да ли понекад погледаш у огледало да видиш шта оно показује? А славиш ли Бога за то што видиш у огледалу?

Неко ми је рекао:

– А шта видим у огледалу?

– Видећеш себе. Стога, када погледаш себе, помоли се, и реци: „Боже мој хвала ти за то што видим! Ти си ме створио, Ти си ми живот дао! “

Где си био пре неколико година, а где ћеш бити кроз неколико година? И за сваку своју бору коју видиш, кажи Богу: „Хвала! Зато све што сам у животу прошао и на тај начин сазрео. “ Боре су добре, јер оне крију велику причу, велики бол, велику борбу.

Молитву, каже преподобни Никодим Светогорац, можеш изговарати у току дана из било ког разлога   [1].И знате ли како он назива овакву молитву? Стрелним молитвама, тј. молитвама које су попут стреле – шаљеш стрелу Богу, говориш му малу молитву- један минут ујутро, један минут код шпорета уз који стојиш, један минут док чекаш аутобус – где год да си, свуда можеш да се молиш.

Једна госпођа је чистила пасуљ и уз свако зрно пасуља он је изговарала молитву – за своју децу, рођаке, наводила је њихова имена:

– Господе Исусе Христе, помилуј слушкињу своју ту и ту – и на памет су јој падала разна имена.

Убрзо, њена душа се загрејала молитвом. Међутим, после тога се сетила свекрве, а њена се молитва намах прекинула, ум се поново укључио. Ум – то је површина, а дубоко у врту – ту је молитва, а знате ли шта је тој госпођи њен ум казао?

– Свекрва ти је загорчала живот! Зар ћеш за њу да се молиш?!

Пошто се њена душа одушевила и остала „у врту“, она није упала у мржњу, ни непријатељство, ни у љутњи, и шта је рекла?

– Господе Исусе Христе, помилуј је! Помози јој! Јер сада осећам јединство са њом.

Заиста, молити се значи осећати јединство са свима: мужем, женом, децом, комшијама, ближњима који те муче цео живот. Јединство.

– У дубини душе ми волимо један другог, али у свом уму не можемо један другог да поднесемо

Када се муж врати с посла, а ти не можеш ни једну лепу реч да му кажеш, то значи да те молитва, коју си изговарала, није променила, нити те је дотакла. Када те Божија молитва дотакне и промени те, дужна си да према сваком имаш љубави. Не на силу, већ да љубав уђе у тебе, тако да осетиш да „смо мој муж и ја једно. Захваљујући том човеку, постала сам супруга, изродила децу, засновала породицу, кућу и у стању сам да волим. “

Знајте, да у дубини наше душе ми волимо једни друге, али у своме уму ми не можемо да поднесемо једни друге. Дакле, када се заврши литургија, кога год да видиш, ти га волиш. Али након 15 минута, поново се присећаш шта ти је урадио и какав је. Ко наново почиње да израња на површину? – Ум, мисли, чему нас је научило друштво:

– С њим не говори! Држи се даље од њега! Освети му се! Казни га!

Док наша душа воли све људе. Због тога, мала деца воле све, и за њих нема „ми“ и „они“. Ако детету кажеш: „Немој рећи баки да смо ставили новац у ормар!“ – он ће обавезно да оде и каже: „Бако, мама је овде ставила новац! Рекла ми је да ти не кажем! “ Да, зато што дете није мотивисано умом већ душом, а душа не зна за границе, „Гле, ово је добро, он је пријатељ, а овај је лош, непријатељ!“ Дете воли све.

Значи, дубоко у души ти никога не мрзиш. Споља мрзимо, осећамо аверзију. Зато, кажем да ако се научимо молитви, заволећемо и тешке људе, и они ће бити добри према нама, и моћићемо да схватимо зашто раде то што раде.

Једна је госпођа рекла следеће свом духовнику:

– Оче, ја не могу да заволим Бога, зато што Га не видим! Где могу да доживим Бога у својој молитви? Чак и када се причешћујем, ја Њега не осећам. Не разумем шта је то Бог. Где да Га осетим?

И он јој је дао добар одговор:

– У праву си. Није лако волети Бога, јер Он је невидљив. Али ти онда заволи све што видиш, започни са нечим опипљивим. Да ли си икада нешто волела у свом животу?

– Живим сама.

– Шта волиш? Имаш ли било шта?

– Рећи ћу вам, али то није баш духовно, да ми не замерите. Да, има нешто што стварно волим.

– Шта?

– Имам пса, оче. Волим њу.

– Ништа страшно, слушај. Отпочни са том малом љубављу. Ти је волиш, храниш је, купаш, четкаш јој длаку, изводиш напоље, бринеш се о њој, то јест, излазиш из свога „ја“, размишљаш о другом створењу и волиш га. Тако се учиш да волиш Бога.

То јест, учиш се да се о некоме бринеш. Човек који је само усмерен на сопствено „ја“, на своје проблеме, не може да воли, не може да се приближи Богу. Стога, многе жене се и моле за своју децу, а многа деца иду у цркву због своје баке.

– Доказ да нас је молитва дотакла је мир

У школи у којој предајем, један дечак ми је рекао:

– Оче, ја идем у цркву, јер је моја бака лоша са здрављем, и то чиним за њено добро, да је Бог исцели.

Ово је један од начина да се приступи молитви – ради неког другог. Помоли се за неког другог, ако не можеш за себе: за своје дете, супруга, кад видиш неку вест на телевизији да су неког опљачкали и убили. Ово је одлично – да се молимо за неког другог, да га унесемо у своју љубав, у љубав Божију, и после тога смо мирни, спавамо ноћу.

И ако ти се дете не враћа кући, ти се помоли и предај га Богу. Препусти га Богу. А ми не препуштамо дете Богу, молимо се, а срце хоће да искочи из груди од узбуђења, док реална молитва значи „поставио сам своје дете пред Голготу, видео Христа како га прихвата, обавија у своју свету светлост Васкрсења. Предао сам своје дете Пресветој Дјеви Марији и отишао да спавам. Ништа нећу урадити, ако останем будан, ако га стално зивкам на телефон, и нећу се смирити, ако га у стопу пратим. “

Доказ да нас је молитва дотакла, је мир. Да ли си спокојан након молитве? Онда си на правом путу. Збуњен си? Загледај се у себе. Тако бива са нама: уместо да се смиримо, почињемо да збуњујемо Бога. Сећате се када је брод са апостолима почео да тоне и Господ је био са њима?Шта је Христос учинио док је брод био у опасности? Спавао. То јест, био је спокојан. А зашто? Зато што је у потпуности предао Себе љубави Очевој.

Ученици су то видели, да је заспао, и уместо да и они учине исто, да се и сами смире, они су учинили оно што сви ми радимо – пробудили су Га рекавши:

– Извини, молим те! Тебе не занима што ми тонемо и што смо престрашени? Пробуди се да узмеш мало од нашег стреса и панике!

И уместо да узму мир Христов, они су желели да Му пренесу своју муку. Господ је устао и рекао:

– Зашто сте страшљиви, маловерни? (Мат. 8, 26)

Он испружи руку, и море постаде мирно, и ваздух и таласи.

То је тајна – поверити себе у молитви Богу у свим својим проблема и умирити се. Смири се. У противном, прерано ћемо остарити, разболети се, мучићемо се, а то ће имати утицаја на наш организам: почеће главобоље, бол у стомаку, неке мање познате болести, скаче притисак, шећер – настају здравствени проблеми због превеликих брига. Али шта је то брига? То значи да се ми не уздамо у Бога.

Неко ми је рекао:

– Бог је добар, али шта ако ја не чиним ништа?

Рекао сам му:

– Чини! Ево шта ћеш да радиш – имај поверења у Бога! Предај проблем Богу! Шта ћеш више?

Једна жена је учининила тако за свог сина, а он ми је рекао:

– Оче, желим да нађем девојку, али не могу!

– А зашто?

– Чим се упознам са неком, кроз недељу дана или две све се поквари.

– Хоћеш ли да се ожениш?

– Нећу. Али желим да се забављам, још сам млад. Можеш ли ми помоћи?

– Шта треба да радим? Није ми јасно.

– Објасните ми зашто ми се све изјалови!

Његова мајка је стајала испред, после ми је кришом испричала о томе:

– Казаћу ти, Оче, о чему се ради. Ја стојим иза целе те приче. Дакле, о чему се ради. У почетку сам лудела. Стално сам га пратила: куда иде, са ким је, кришом му узимала телефон да бих читала његове СМС-ове, претурала по стварима и на крају сам се уморила. Један дан у молитви светом Харалампију заветовала сам се и рекла: „Свети Харалампије, уморила сам се. Од сада, молим те, када мој син ради лоше ствари, ти му све поквари! Али када буде жело да се ожени, да се уозбиљи, када пожели да направи праву породицу, ово те молим: Отвори му сва врата“.

Она је добила унутрашње уверење:

– Од тог тренутка сам се смирила, а сада пуштам нека ради шта хоће! – рекла је.

А тако је и било, док није куцнуо час када јој је син рекао:

– Уморан сам од лутања и окушавања среће тамо, амо!

А онда се све уприличило на благословен и диван начин.

Доказ живе молитве је мир у души. При свему томе ова жена није много спавала, јер једног дана њен муж ми је рекао:

– Оче, реци јој да легне у кревет, ја се пробудим у 4 часа и видим да је заспала на поду. Милила се и од премора сан је савладао, и тако спава на поду.

То су чуда молитве. Ако желиш да видиш чудо, мораш се посветити молитви, да нађеш време, предаш срце, мир, да се молиш на бројанице. За све то немамо времена, јер се по цели дан бавимо чиме хоћемо, само не молитвом: бавимо се куповином, послом, кувањем, стресом, ТВ-ом, филмовима, ТВ-серијама. А молитва? Ништа не постижемо, већ зевамо. Полазимо на починак, прекрстимо се и:

– Сад, лаку ноћ!

И онда се питамо: „Зашто Бог не учини чудо?“ А како да га учини? Јер да би учинио чудо, морамо да Му се предамо.

Ако имате мало времена за молитву, преточите у молитву све што радите. Молите се за време рада, у путу, где год да сте. Пре одласка на спавање, помолите се умном молитвом и реците: „Христе мој, благослови ме, опрости ми, помози мојој деци.Хвала Ти на свему! “

Свети су говорили да се молиш и дишеш, уз помоћ свога дисања. Међутим, ово је прилично висок ниво – тако чините 5 минута, не више. То јест, када удахнеш кажи: „Господе Исусе Христе“ – и док издишеш, „помилуј ме“ – нормално диши и не размишљај о другом. Овде је неопходна концентрација. Ако се не усредсредиш, нећеш видети чудо, нећеш осетити врт, који кријеш дубоко у себи.

Овде је потребна још и вера. На пример, нека девојка има неки проблем, и жели да оздрави. Иде код лекара, она се моли, али на пут до њега говори у себи: „Тешка је то ствар! Не верујем да ћу оздравити! “ И ништа не помаже, јер нема вере. Веровати – значи видети здравље, које ти Бог, колико одмах, шаље; веровати током молитве значи видети како се приближава твој будући зет, кога очекујеш за своју ћерку, а не да говориш: „Јој, кроз шта смо све прошли! Нема шансе да се она уда“- и да се у међувремену молиш било каквом молитвом. Шта је смисао свега овога? Погрешно је молити се и веровати у неуспех.

Веома је важно да верујемо у чуда. Шта, још увек немаш бебу? Веруј да ће се дете родити, тако се и моли.

Одрасли смо, не ослањај се на свој ум:

– Нећеш успети! Погрешићеш! Нема шансе, да то успе. Спреми се, он већ одлази!

Довели су нас до тога да мислимо о себи да смо безвредни, неспособни, да ће нам све у животу ићи наопако. А неки су чак и овако клели своју децу:

– Дабогда никада не имао среће у животу!

И на крају крајева деца поверују у то. У шта?

– Да никада нећу бити срећни. Не могу, нећу успети, сам сам, немам снаге!

Поверовао си у то толико чврсто да сада, када се молиш, у теби нема никакве наде. Али, то је тужна чињеница. И то је разлог што данас чуда не просиходе од наших молитви. Немамо живу наду у то за шта се молимо. То се може видети код девојака које желе да се удају. Неке од њих живе у ишчекивању, а друге обухвата тама:

– Оче, уморна сам. Не иде ми од руке, не могу да се удам!

Зашто токо говориш? Где ти је вера?

– Покушала сам неколико пута, али ништа се не дешава.

Не говори: „Немогуће је“ – јер ако ти тако кажеш, онда ти Бог одговара: „Нека ти буде по вери твојој дете моје.“

Реци ми, у шта ти верујеш? У неуспех? Онда нећеш никада ништа успети. Дете ти има испит? Веруј да ће проћи, надај се, види то, додирни ту веру. То је велика ствар!

Мени се изузетно допада чудо које је Господ учинио над десет губаваца којима је рекао следеће, пре него што ће их исцелити:

– Идите, покажите се свештеницима (Лк. 17, 14).

Они су били губави. И Господ рече:

– Хоћете да вас исцелим?

– Да, Господе!

– Онда идите свештеницима, и покажите им да сте исцељени.

Зар не видимо овде нешто апсурдно? Они још нису били исцељени. Били су губави, а он им је рекао: „Идите!“ Ја бих Христу рекао:

– Да одем и покажем шта? Али губав сам! Ти мене прво исцели, па ћу онда да одем и да им покажем да сам излечен.

Господ је, међутим, рекао:

– Не! Идите ви пре него што вас излечим!

То значи шта? Поверујте у то! Осетите то! И они су поверовали и рекли:

– Идемо!

А у Светом писму пише: А кад су пошли, очистили су се (Лк. 17, 14). Тек када су кренули, онда су се очистили. Њихова вера им успут није у њиховој души говорила: „Нисмо оздравили! Шта сада да радимо? То је апсурдно? “ Не! Верујем, и моја вера ме напаја. Моје срце се расцветава, а ја желим здравље. То је велика ствар.

Због тога, сви лекари кажу да човек који верује у Бога и има такву молитву – одлази лекарима, ако дие на операцију, ако узима лекове – тај човек се опоравља много брже од других, јер његова душа напредује кроз веру, он се нада, оставља тугу, депресију, разочараност, а ти себи говориш: „Нећу постићи ништа, мој живот је непрестана тама.“

– Почни од захвалности, успротиви се искушењу које те тера да ропћеш

Ако будеш себи говорио да је твој живот грозан, и поверујеш да је све мрачно, онда ће тако и бити. Дакле, када се пробудите ујутру, а комшије вас питају шта има ново, ви им не говорите: „Ма шта има ново? Ништа, све је то исто. Шта да се ради? Све ти је то иста ноћна мора.“ Не говори тако. А знаш ли зашто? Зато што, то што говориш чује сво твоје тело. Свака твоја ћелија чује шта говориш, а ако тако говориш сваки дан 365 дана у години, да си јадан, да ти је живот тежак, да не можеш ништа, на крају, то уђе у тебе и прожима те. Због тога, кажи: „Хвала Богу! Све ће бити у реду! Бог ми стално шаље дарове! “

Стога, ти црква ти: Да ли се молиш? Почни са славословијем и супротстави се искушењу које жели да те натера да заропћеш. То јест без кукања, са захвалношћу!

– Али – људи кажу – немамо због чега да будемо захвални!

Не, а ти му реци: „Слава Богу! И те како имаш за шта да захвалиш Богу! Реци: „Хвала Богу“ – и Oн ће ти послати остало.

a5gai9

Славословија, захвалност, мољења. Прво ти прослави Бога, захваљуј Му за оно што ти је дао, – ми, у ствари, имамо толико много дарова од Бога, много: дишемо, видимо, ходамо, стојимо на ногама, мислимо, немамо Алцхајмерову болест, јер иначе бисмо се негде успут изгубили. А ако сте у соби, а нисте кренули никуда на друго место, то значи да знате где сте, а то значи: „Добро сам хвала Богу“

Узимаш таблете за притисак – то није ништа, кажи: „Хвала Богу што у наше време постоје пилуле!“ Јер у прошлости, људи их нису имали, и мучили су се. За све говори: Хвала Богу! Зашто? Јер ако не будете тако говорили, молитва неће допрети до Бога, и остаћете само ви и ваше роптање.

За мене је најлепши дар кад наиђем на човека који не кука, не ропће, не изражава своје незадовољство и не гунђа већ каже: „Све је добро!“ У супротном, спрема се снег? „Какав смор! Како ћемо сад тамо? “ Ако је вруће? „Човече, не може да се дише, гушим се!“ Спрема се киша? „Јој, ускоро ћемо иструнути од влаге, уплеснивићемо се!“ И питаш тог човека а шта ти хоћеш? Шта? И шта тражиш?

Знате ли зашто овако чинимо? Зато што још увек нисмо ушли у врт, који је у нама. Ако дубоко уђеш у своју душу и пронађеш бисер, који је Божија благодат, онда нећеш више кукати, и ништа ти неће сметати. Све је добро! Нећеш криви никога, ни мужа (ни супругу), ни дете, нити своје родитеље. Проблем је у нама. Ако нађемо мир у себи, онда нам сви људи око нас постају добри. И нико нам не смета. Одагнајте од себе свако незадовољство, и тада ћете се правилно молити.

Мислим да су мужеви склони да укоравају, али сложићете се да то неке жене чин још и више. Не треба другог прекоревати и кукати на њега. О овој теми ме је питао један ожењени човек:

– Моја жена иде у цркву, али она има једну ману. Ако можете, реците јој да престане.

Питао сам га:

– Какву ману? Шта да јој кажем?

– Да, само једно, оче, само једно, и наш дом би у тишини и молитви постао рај!

– Реци ми о чему говориш.

– Да, јој кажете да не ропће, да не кука око тога што је иритира у сваком тренутку и да престане да тражи кривца.

Рекао сам му:

– Можеш ли ми навести један пример? Само један?

– Навешћу један, али их је много више. На пример, враћам се с посла, а пошто радим физички посао, онда не могу строго да постим. Ако не поједем комад меса, не могу на ногама да стојим, могу да паднем! Али истини за вољу она ми је спремила у један петак котлет, и испоставило се да ми је изашло на нос. Ја једем а она хода око стола и не престаје да прича – кука, негодује, а све у стилу: „Види како једеш! Не мрви! У колико сати си дошао кући? “ Не зауставља се. Рекао сам јој: „У реду, драга, дај да једем на миру!“ Али не! Она не престаје.

– Ако си пронашао Бога, доказ за то је твоја срећа

Окренуо се и рекао ми:

– Оче, ако се узме у обзир све ово, то месо ми није баш било мрсно већ посно! Сигуран сам да je Бог ту храну урачунао као посну, јер је нисам јео с миром, већ уз грдњу и гунђање.Како онда она може уопште да се моли? – рекао ми је. – Шта она говори Богу, хтео бих да знам? Шта она говори Богу када су сви око ње криви за нешто?

Онај ко се моли Богу, тај је задовољан са свим и са сваким. И нико нам не смета. Ако си пронашао Бога, доказ за то је твоја срећа. Да ли си задовољан? У извесној мери? Ако си срећан, то значи да си пронашли радост која је већа од било које друге радости, а то је контакт са Богом. А ако ниси пронашао ову радост, ти с правом ропћеш, раздражљив си, плачеш итд.

Наставиће се

Доказ да имамо унутрашњи мир, долази преко наших ближњих .Овде, у сали, сви смо као у излогу, одевени као за представу. Али, када неко и само мало чачне у место које је теби болно, тада ћеш видети да ли је молитва променила твој живот.

Ово је најтеже. Неки од нас од 45-50-70 година, у цркву иду од детињства а неко не, запитамо се: „Добро, али када ће се догодити чудо моје промене? После смрти? “

Једном ми је једна бака рекла:

– Идем у цркву, али ништа се не мења: како сам ушла таква сам иста и остала. Све време се нервирам.

Питао сам је:

– А због чега? Да ли се причешћујеш?

– Причешћујем се.

– Молиш ли се?

– Да.

– Па шта је онда? Када ћеш се изменити? Нешто ту није у реду.

Успешна молитва значи да видиш промену у свом понашању и свом карактеру

Зато, плодна молитва је када видиш чудо у свом срцу и промену у свом понашању и карактеру.

У кући у којој живим, уселио се у суседни стан неки тип и претворио га у музички студио са звучницима величине фрижидера, које је гасио на три часа дневно.Сто скоро да је поскакивао. И мене је ухватио такав бес и срџба, али рекао сам себи: „Не брини, ти си Хришћанин, моли се!“ Али нисам успео! Говорио сам себи: „Увече ћеш људима држати предавање о молитви, зато се смири!“ Узалуд! Нисам могао да се смирим! А онда сам се сетио мајке једног старог пријатеља, питао сам је зашто се она не моли у таквим приликама. А она ми је рекла:

– Није у томе ствар, једноставно када су ти нерви напети, не можеш да се молиш.

У чему је онда тајна? Тајна је да се молимо онда када ти је све потаман, зато што када те нешто изнервира нећеш моћи да се молиш. У том тренутку ћеш бити наоружан тиме што ти се до тога тренутка накупило.

У часу искушења, односно када свађа почне, веома је тешко не улетети у свађу. Стога, молите се у тим тренуцима када можете, и реците Богу: „Господе, сад када ми је добро, молим Те да ме благословиш! Када дође искушење, помози ми да одржим такво стање да се моје понашање не би много изменило у том тешком часу када је не будем у стању да контролишем живце, гнев, смућење, неверицу, сумњу. “

Старац Порфирије Кавсокаливит

Сећам се нечег лепог у вези старца Порфирија .Једна девојка је видела младића под прозором просторије у којој је старац исповедао, и рекла му:

– Оче, знате ли овог типа што стоји на улици?

– Да, он се исповеда код мене.

– Хоћу да разговарам с њим – Желим да се упознам са њим и удам се за њега! Много ми се свидео. Он је тако добар!

Он јој је рекао:

– Он јесте изузетан момак, али нећу му рећи о томе. А ни ти. Него ћемо се молити заједно у току седмице свако вече од 10 до 10:10. А онда ће он доћи, па ћемо видети.

– А шта да ми кажеш, оче?

– Сада ћу се помолити за тебе, за мене, за тог младића, а онда ћеш изговарати и ти.

– Добро.

А он је у својој молитви овако рекао:

– Господе Исусе Христе, помилуј ме!

Она је рекла у себи: „Значи он ће се сада помолити за мене.“ Он је поново рекао:

– Господе Исусе Христе, помилуј ме!

Девојка је рекла:

– Оче, зовем се Марија! – да би је он споменуо у молитви.

А он је рекао:

– Тише! Господе Исусе Христе, помилуј ме!

Коначно, девојка му је рекла:

– Оче, али нисте се помолили за све нас!

– Дете моје, молио сам се за све нас, јер у том часу знаш шта сам урадио? Осетио сам снажно осећање према вама у себи – и теби, и том младићу- у Богу. А када сам говорио, помилуј ме, ту си била и ти, јер си ти једно са мном, ти си у мом срцу, у мени, као што је овај момак.И ти ћеш се овако молити сваке вечери по 10 минута.

Она је тако урадила, молила се Богу, и недељу дана касније младић је дошао и рекао старцу Порфирију:

– Оче, морам нешто да ти кажем. Последњи пут када сам дошао, видео сам једну девојку. Оставила је снажан утисак на мене, а најневероватнија ствар је да сам читаве седмице у вечерњим часовима између 10-10.15 осећао трепет у срцу и размишљао о тој исповести када је та девојка стајала на улици и чекала.

Старац Порфирије је рекао:

– Како ти се допада та девојка? Свиђа ти се? Шта мислиш, да ли је добра?

– Да, оче. Желим да је упознам!

– Она ће доћи ускоро, разговарај са њом!

Плодном молитвом може да се подстакне снага у души, да добије наду, тежњу, силну жељу и јаку привлачност. Тако настаје чудо. То што сте желели у свом животу, то сте и добили, тј оно што сте дубоко у души пожелели. Због тога, жене које имају тешке мужеве, на неки начин су таквог и хтеле. Хтели су нешто теже, јер да оне нису то тражиле, од самог почетка би увиделе какав је он и раскрстили би са њим. Али нису. Зашто? Управо због тога.

Језик каже једно, а душа осећа другачије. На крају, душа добија то што тражи

И пусти све што говориш: јер језик говори једно, а душа осећа другачије. на крају душа добија то што тражи. То је закон. На језику стоји „Он ми се не свиђа.“ Али да се он теби није допао, ти би већ нешто урадила за толико година. Ти би га променила. Али пошто седиш тако, нешто у теби тражи баш то, а то и добијеш. Бог ти не би дао то, а ово је твоја лекција. Ти си то хтела.

Стога, тражите срцем, видите шта волите а шта не волите у свом животу и то мењајте. Не људе, и остало, то јест средину, кућу, посао – уради нешто са својим животом.

Питам човека:

– Како си?

– Не волим свој живот!

– Шта ти се не свиђа? На пример, изглед или све? Промени то.

– Моје лице.

– Промени то. Шта желиш? Да поправиш свој изглед, себе, душевност, дух? Промени их.

Све може да се промени. Једноставно, исцрпљени смо, уморни, помирили се са тим и ништа не радимо

Све може да се промени. Једноставно, исцрпљени смо, уморни, помирили се са тим и ништа не радимо – онда како можемо променити нешто у животу. Не свиђа ти се муж? Седи с њим понекад и поразговарајте. Реци себи: „Више тако нећемо моћи, у овој кући мора нешто да се деси! Мој живот је постао неподношљив. Морамо да видимо шта можемо да променимо. Као странци смо. “ Промени га.

Молитва ти даје жељу за животом, а не смрт и самоубиство. Молитва није за људе који ропћу и говоре: „Па, шта ја ту могу ..?“ Провери. То што се не мења – живи са тим. Да кажем једноставније? Прогутај. Другим речима, када је муж прикован за постељу, шта може жена да учини? Она прогута и каже: „Боже мој, научи ме да живим са својим мужем, да све издржим и да се кроз њега просветим!“ Али ако се може мењати, односно, ако било који здравствени проблем може да се реши, онда ћеш се залагати за решење и борићеш се.

Имам пријатеље који имају децу са Дауновим синдромом. Шта они могу да ураде? То је њихово дете. Морамо да научимо да живимо са тим дететом. Ово чини молитву – учиш се да живот прихваташ како ти га Бог даје, и да мењаш то што можеш, јер је жалосно да године пролазе тек тако, а ми само остаримо и прерано умремо.

Ми заслужујемо диван живот. Дошли смо на овај свет не да бисмо се мучили, – муке нису циљ – већ да се радујемо. Стога се молим да бисте окусили молитву, а када се вратите кући, да би и ваша деца осетила да „моја мајка (отац, брат, сестра) зраче благословом, радошћу, и зато желим да будем у њиховој близини!“ Како бисте били привлачнији. То значи молитва. Разумете?

Познајем људе који устајају ноћу на молитву. Познавао сам једну баку који је устајала у три часа изјутра и до пет се молила за оне који страдају, за људе у болницама, авионима, који су у рату, у затвору. Она се посветила молитви Богу.

Сваки колико може. Ти не можеш тако – моли се колико можеш, кад једеш, седиш за воланом, свуда и све може бити прилика за молитву. Један монах са Свете Горе ми је рекао:

– Молитва је најтеже делање, али ако се научиш молитви, она доноси највеће олакшање, као кад се тушираш, и онда кажеш: јој, како је добро! Лакше ми је! Освежио сам се!

Архимандрит Андреј (Конанос) http://www.pravoslavie.ru/97746.html

превод:преводилачкарадионица.цом

Сва права задржана ©Преводилачка радионица

Један одговор на “МОЛИТВА ДАРУЈЕ МИР”

  1. Помаже Бог! Видим да је ово преводилачка радионица.Текст који сам управо прочитала је диван.Ја руски језик знам као и српски, те могу да преведем било који текст.Волела бих да урадим нешто корисно, мада имам премало слободног времена..дух је срчан, али је тело слабо..
    У сваком случају, кажите ако могу да помогнем, потрудићу се колико могу, и колико је Божија воља да помогнем!
    Свако вам добро од Господа!
    Снежана Мијајловић
    e-mail- anavic40@gmail.com
    tel/viber +382 69 577 309

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s